“Gledam moju djevojčicu kako leži na mom ramenu…”

Gledam moju djevojčicu kako leži na mom ramenu. Bože hvala ti. Moje malo čudo.

Presretna sam i pored svih loših stvari koje se događaju. Ipak, voljela bih još jedno dijete barem.

Živimo na selu, a ona je sama. Ja ne mogu da joj nadoknadim taj nedostatak. Voljela bih da ima tu sreću da kao ja odrasta sa mnogo braće i sestara. Stvarno bih voljela. I imamo uslova za to. I ljubavnih i finansijskih, ali… Nekad Bog prosto ne da…”