NIKAD MU NIJE POSJETILA GROB, EVO KAKO DANAS IZGLEDA MENADŽERKA TOŠETA PROESKOG: Nećete je moći prepoznati, ŽIVI NA SELU A TEK DA ČUJETE ČIME SE BAVI (FOTO)

Za Ljiljanu Petrović, menadžerku preminulog pevača Tošeta Proeskog, 16. oktobar 2007. godine uvijek će biti sinonim za bol. Tu noć po povratku sa nastupa u Hrvatskoj nije ni slutila da će im to biti poslednje putovanje. Ljiljana se poslije nesreće preselila u Niš, gdje gaji lavandu i u radu utapa tugu. Nije prebolela Tošeta, ali ni skupila snagu da ode na njegov grob.

Toše Proeski

– Vreme ne leči rane. Na Tošetovom grobu nisam bila nikada, nemam snage za to ni posle deset godina. Nikada više nijednu pesmu koju je otpevao nisam pustila. Ne mogu. Još uvek ne mogu da čujem njegov glas i sve to. Meni je omiljena njegova pesma „Kad zamiriše trešnja” ali nisam je slušala deset godina – kaže Ljiljana sa setom u glasu, i dodaje:

– Oktobar i ovaj period su uvek nekako najteži za mene. Taj mesec mi je izuzetno težak i tada sam baš onako… – drhtavim glasom pruča Petrovićeva, ne završivši rečenicu.

Te kobne noći Ljiljana je bila u kolima sa Tošetom, sa teškim povredama prebačena je u bolnicu u Novoj Gradiški, gdje je i saznala da je Proeski preminuo na licu mjesta. Otada njen život izgubio je smisao. Kada se oporavila, odlučila je da promijeni život i presječe sve veze koje će je sjećati na njega.

Ljiljana Petrović

– Bilo je potrebno mnogo hrabrosti da promenim život iz korena. Uvek je teško da se odreknete nečega u čemu ste bili dobri i krenete u nešto novo od nule. Pogotovo kada ste u stanju u kom sam bila ja, naravno da je teško. Priroda mi je u tom trenutku bila lek za dušu, tako da ja njoj dugujem mnogo – ističe Ljiljana, koja već deset godina uzgaja lavandu i od toga živi.

– Posle estrade ovaj posao mi je bio jedini lek. Posle sveg tog ludila. Sve što mi se tada dogodilo nisam umela da prebolim. Ja više jednostavno nisam mogla da se bavim poslom kojim sam se bavila. Meni je Toše isuviše značio, mnogo više nego muzika i moj posao. Posle svega, nisam bila sposobna za tako nešto.

Kada je nakon Tošetove smrti rekla da stavlja tačku na karijeru menadžera, mnogi su pomislili da tuga govori iz nje i da će promijeniti mišljenje. Ljiljana priznaje da su joj za ovih deset godina nebrojeno puta stizale ponude da se vrati starom poslu, ali da je ih je bez imalo razmišljanja odbijala. S odlaskom Proeskog ona je taj svoj život ostavila iza sebe.

– Stizale su mi ponude da se vratim menadžerskom poslu i to puno, puno. Niko me očigledno nije na početku shvatio ozbiljno kada sam poželela da se sasvim povučem iz tog posla. Svi su mislili da mi je to samo jedna faza i da će me proći posle nekog vremena. Međutim, verujem i nadam se da sada, posle deset godina, shvataju da je to moja konačna odluka i da me neće proći.

Toše Proeski

ako uzgojom lavande zarađuje daleko manje nego kada se bavila estradom, Ljiljana je svesna da njena tuga nema cenu:

– Može od ovog posla pristojno da se živi, ovo nije skup posao, ali može da se lepo zaradi i lepo živi i od njega. Daleko je to manje nego kada sam se bavila estradom i puno zarađivala, ali ovo mi prija.

Ljiljana sećanje na Tošeta čuva duboko u sebi, sa prijateljima, porodicom i poznanicima ne priča o njemu. Osim što nije skupila snage da ode na njegov grob i pusti neku njegovu pesmu, ona se nikada nije pojavila na koncertima organizovanim u njegovu čast. Njegovo ime i za medije teško izgovara.

– Često me zovu bivše kolege, pevači i prijatelji kada je njegova godišnjica i kada se održava neki koncert u Tošetovu čast, ali nemam snage da odem. Još uvek mi to teško pada, kao da se juče dogodilo, i ne mogu da prevaziđem to. Nedostaje mi samo on! Ne nedostaje mi ni slava, ni popularnost, ni putovanja, ni koncerti, već samo on!

Prekinula sam svaki kontakt sa Tošetovom porodicom

Toše je izgubio život u 26. godini života. Njegovu smrt oplakivao je ceo Balkan. Iza sebe ostavio je ucveljene roditelje, sestru, devojku i sestriće. U rodnom Kruševu i danas postoji memorijalni muzej sa stvarima Tošetovim, od kimona za džudo do brojanica i ikona koje ne nosio sa sobom. Njegovi roditelji Dominika i Nikola ni jednom nisu došli u ove odaje, baš kao ni Ljiljana Petrović u njihovu kuću. Svi tuguju odvojeno i ne žele da se sreću jer prisustvo seća na zajedničku bol.

Večna kuća Tošeta Proeskog

– Nemam nikakav kontakt sa njegovom porodicom, ja sam prosto zatvorila tu priču. Odrekla sam se svega, samo njega nosim sa sobom uvek, i to mi je dovoljno. Ljudi moraju da shvate da sam ja bila deo Tošetovog života, celu sebe sam davala u to, i zato smo bili i tako uspešni. Sa njegovim odlaskom otišao je i deo mene.